уторак, 14. новембар 2017.

KONKURS ZA DODELU SADNICA MALINA I POLJOPRIVREDNIH ALATA



Opština Ivanjica raspisala je konkurse za dodelu po 1000 sadnica maline sorte vilamet i za ostvarivanje podsticaja za nabavku motornih prskalica, leđnih prskalica i atomizera, motornih kosilica-trimera, i motornih testera snage do 1,7 kW, saopšteno je na sajtu opštine.

Prijava za dodelu sadnica traje do 30.11.2017. godine, ili najkasnije do 30. decembra 2017. godine, ukoliko se u navedenom roku ne prijavi dovoljan broj korisnika.

Konkurs za podsticajna sredstva za nabavku poljoprivrednih alata traje do utroška sredstava namenjenih za ove svrhe u iznosu od 2,5 miliona dinara, najkasnije do 30. decembra 2017. godine.

Sve informacije u vezi raspisanih konkursa mogu se dobiti lično u kancelariji broj 17 opštinske uprave opštine Ivanjica, putem telefona 032/515-0326, i na sajtu opštine Ivanjica.


петак, 29. септембар 2017.

KRKOBABIĆ: SA 10 VELIKIH ZADRUGA REŠILI BI SMO PROBLEM MALINARA


Ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić izjavio je u Kruševcu da Vlada Srbija razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 


Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga.

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić.

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama.

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra.

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić.

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara.

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno.

Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: RTS

среда, 30. август 2017.

MALINARI ĆE PROPASTI BEZ ZADRUGA


Udruženje zadrugara Srbije poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića.
Predsednik Udruženja zadrugara Srbije Marko Subotin obaveštava javnost da je državaSrbija izgubila bitku sa bahatim hladnjačarima i da je malinare svojim nečinjenjem i popuštanjem dovela do ivice ambisa.

- Udruženje zadrugara Srbije poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića, jer je očito samo on smogao snage da učini nešto konkretno i oživi zamrlo zadrugarstvo - istakao je Marko Subotin, a prenose vojvodjanskenovine.rs.

уторак, 29. август 2017.

MALINARI TRAŽE NOVI SASTANAK SA VUČIĆEM I BRNABIĆ



Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da će tražiti sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brabić na kome će osim razgovora o cenama malina zahtevati i veće subvencije i pomoć u sadnom materijalu i sredstvima zaštite.

On je za agenciju Beta rekao da otkupljivači nisu održali reč i podizali otkupnu cene malina, srazmerno cenama po kojima izvoze.


- Prosečna cena ko kojoj se kupuju maline u Srbiji je od 120 do 130 dinara po kilogramu, a maksimalna 160 dinara, iako otkupljivači izvoze to voće po cenama od dva do 3,5 evra - rekao je Radović.

Da bi se namirili troškovi proizvodnje neophodno je, prema njegovim rečima, da otkupna cena maline bude 220 dinara.

Malinari zbog elementarnih nepogoda i širenja virusa od države traže subvencije za obnovu voćnjaka jer su stradali ne samo stariji malinjaci već i oni od tri-četiri godine.

- Proizvođači malina zbog niskih otkupnih cena nemaju novca da ulažu u obnovu malinjaka pa nam država, ako joj je stalo do deviznog priliva, mora pomoći - rekao je Radović.

Ako izostane finansijska podrška, kako je ocenio, površine pod malinjacima biće značajno manje.

Radović je rekao da proizvođače malina savetuju stručnjaci da pored proizvodnje malina uzgajaju još neke poljoprivredne kulture da bi smanjili rizik od gubitaka.

- Ne znam čime možemo da se bavimo u brdsko-planinskom području koje je, što je dokazano, pogodno za uzgoj malina. Pšenica i kukuruz na takvim terenima može da se proizvodi samo u manjim količinama za sopstvene potrebe - rekao je Radović.

Dodao je da ljudi koji žive u planinskim područjima uzgajaju krompir, ali je proizvodnja tog povrća "još neisplativija jer ga često bace zato što ne mogu da ga prodaju".

SUŠA VEĆ UNIŠTILA NAREDNU BERBU; PROIZVOĐAČIMA MALINA CRNO SE PIŠE I U 2018.



Nepogode koje su prepolovile rod maline u užičkom regionu uzeće skup danak u prinosu „crvenog zlata“ i sledeće godine. Ako se tome doda i nezadovoljstvo proizvođača otkupnom cenom, jasno je da nam preti žestok pad proizvodnje.

Snegovi pod kojima su padale i zaštitne mreže, aprilski mrazevi, pa obilne prolećne kiše i letnje vrućine umanjile su rod maline za 30 do 50 odsto, a suša je već otela i deo narednog roda.


- Visoke temperature i fenski vetar, naročito na zasadima koji su okrenuti ka jugu a nemaju navodnjavanje, izazvali su ožegotine na listu, što dovodi do sušenja lastara. Kiša koja je pala donela je samo osveženje, a ako se suša nastavi, šteta će biti još veća. A tek idu nedaće koje donesi zima. Bude li se temperatura spuštala ispod 20 stepeni, moguće je da će rod naredne godine biti prepolovljen - objašnjava za „Blic“ Andrija Radulović, inženjer voćarstva u Poljoprivrednoj službi u Užicu.

U bajinobaštanskom kraju, kaže Radomir Gavrilović, predsednik Udruženja „Malina“, rod je ove godine na pojedinim mestima podbacio i 70 odsto. Aprilski mrazevi i suša, predviđa on, prepoloviće letinu i naredne godine.

- Malinari koji imaju zaštitne mreže i sisteme za navodnjavanje ubrali su tek 25 odsto od prošlogodišnjeg prinosa. Zasadi izgledaju tužno, stare stabljike su se osušile, a mlade požutele. Šansu da se predstojeći rod iole popravi ubila je ekonomski neisplativa cena od 120 do 130 dinara, koja narodu veže ruke da ulaže u zasade. Hladnjačari već proturaju priču da će malinu dogodine plaćati 80-90 dinara, što mnoge navodi da dižu ruke od posla od kojeg se moglo lepo živeti, a i država je imala koristi - kaže Gavrilović.

U Ivanjici je prošle sedmice održan protest malinara zbog nepoštovanja dogovora od otkupljivača da akontna cena bude 160 dinara. Po istom „papiru“ hladnjačari su prihvatili da do 1. septembra plate još 20 dinara, a da se prati trend izvoza i na osnovu njega koriguje cena. Jedan od predloga na skupu bio je rušenje hladnjača!

- Hladnjačari tvrde da je izvozna cena 1,3-1,5 evra, a mi smo od Ministarstva finansija i Uprave carina dobili crno na belo da je cena 2,04-3,5 evra. Plašim se da ćemo ubrzo, umesto srpske, jesti skuplju, a manje kvalitetnu bosansku i poljsku malinu - kaže Dragan Ostojić, član UO Udruženja „Užička malina“.

Svi dobili pomoć osim Užičana

Dragan Ostojić je prošle godine ubrao 10,5, a ove sedam tona malina. Za svaki kilogram beračima je plaćao 50 dinara, a njemu je, kaže, kad odbije uložena sredstva, ostalo 25 dinara po kilogramu.

- Sve opštine gde je podbacio rod napravile su procenu štete i dostavile podatke Ministarstvu poljoprivrede, koje je na neki način obeštetilo proizvođače, osim Užica. Pitali smo ministra Nedimovića zašto Užičani nisu dobili pomoć, a odgovor je bio „vaša lokalna samouprava nije dostavila podatke o šteti“ - navodi Ostojić.

Šteta za proizvođače oko 110 miliona evra

Srbija je 2016. godine izvezla 90.000 tona malina, a otkupna cena je bila 1,85 evra, što je oko 166,5 miliona evra. Ove godine rod je prepolovljen, što znači da su proizvođači samo po tom osnovu oštećeni za 83 miliona evra. Ako se tome doda niska otkupna cena ovogodišnjeg roda (1,17 evra/kg), šteta za proizvođače je dodatnih tridesetak miliona evra.

Izvor: Blic